Афанасьевский культура

Рувики сайттаҥ
Афанасьевский культура
Јес чак, энеолит
Афанасьевский культураныҥ кереестери јайылган јер Орто Азияда
Афанасьевский культураныҥ кереестери јайылган јер Орто Азияда
Тоозында Минусин вариант; Алтай вариант: каракольский бӱдӱм, куротинский бӱдӱм, куюмский бӱдӱм (тип)
Географиялык регион Орто Азия
Јери Алтай, Хакасско-Минусин котловина, Тува, Монголия
Ӧскӧ кереестер Афанасьев кыр, Сыда, Тесь I-III, Карасук III, Тепсей X, Јоло 1-3, Бике 1-2
Ӧйи XXI чак б. э. озоXXV чак б. э. озо
Ээленгендер индоевропеецтер
Ээлемниҥ бӱдӱми мал азыраары, темир эдери
Шиҥжӱӱчилер В. В. Радлов, Теплоухов Сергей Александрович, Грязнов Михаил Петрович, Вадецкая Эльга Борисовна, Максименков Глеб Алексеевич, Липский Альберт Николаевич, Киселёв Сергей Владимирович (археолог), Алексеев Валерий Павлович, А. В. Поляков, И. П. Лазаретов
Преемственность
Ямная Окуневская
Каракольская
Логотип РУВИКИ.Медиа Медиафайлы на РУВИКИ.Медиа

Афана́сьевский культу́ра (орус. Афана́сьевская культу́ра) — Тӱштӱк Сибирде археологиялык культура энеолит ӧйдиҥ (III—II муҥјылдык б. э. озо). Ады Афанасий кырдаҥ келген (Афанасьевая гора, Хакасияда Батени јурт Боград аймак Хакасия Республика ), ондо 1920 јылда бу культураныҥ баштапкы корумы казылган[1].

Кӧбизинде озогы сӧӧк јуурлар бар, јурттар сӱрекей ас табылат, бир руда казар јер билдирлӱ[2].

Тӧс аймактардаҥ башка — Алтайдаҥ (Јоло 1-2, Бике 1, Пещеркин Лог ло о.ӧ.) Хакас-Минусин ойдыгынаҥ (котловина) башка, кереестер Кӱнчыгыш Казахстанда, Кӱнбадыш Монголияда ла кыдат Синьцзяньда бар. Алтайдыҥ афанасьев кереестери — ол Балыкту Јул, Јоло, Кара-Тӧҥӧш, Кеҥи, Јаан Толгойок, Арагол, Короты ла ӧскӧ дӧ јерлердеги јебрен сӧӧксалгыштар табылган.

Јестеҥ јарангыштар, ийнелер, шибегейлер, јааан эмес бычактар эдетен. Афанасьевте устар (литьё, урган темир) эдип билбеген, јес немелерди токпоктоп эдетен. Афанасьев ӧйдиҥ јӱрӱми комплекстӱ болгон. Неолит Сибирьдиҥ кижилериниҥ тӧс ижи аҥдашла, балыкташла кожо мал ӧскӱрери болгон. Оны јуулган сӧӧктӧр лӧ јуртта табылган тындулардыҥ сӧӧктӧри керелейт: уй, ат, кой туткан. Јурт тудуп, ондо узакка јаткан.

Темир эдимдер болгон до болзо, кӧп јепселдер таштаҥ ла сӧӧктӧҥ эдилген. Айакты той балкаштаҥ ла агаштаҥ эткен. Агаш айактарды јазаарга кезикте јес јалбактар тузаланган, олорло айактыҥ кырлары кӧктӧлгӧн. Той балкаш айактар башка-башка: кӧбизиниҥ тӱби јоон јымыртка ошкош айактар, ичине 1,5 — 3 литрге јетире суузын кирет. Карчагаларды (горшки) очокко кӱл ле кумакла кӧмгӧн. Айак-казанныҥ ортозында јаандары бар, ичине 200 литр јетире суу кирер[3] Оноҥ башка тӱдӱнниктер (курильницы) тургузар эдимдӱ (поддон), туткалу айактар кӧп туштайт. Кӧбизин "чиби агаш" ошкош јурукла јарандырган, учы моко агашла эмезе тарак ошкош темдектеечиле јурук эткен.

Сӧӧк јуур јаҥ

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Сибирде баштапкы кургандарда кижииҥ сӧӧгин јууры Афанасьев культурада табылган. Кургандар — тегерик, ташла тӧзӧлгӧн чедендӱ, јер чокчойто урулган ӱймектерлӱ (насыпь). Эмдиги ӱймектердиҥ ле чедендердиҥ бийиги — 20-40 см, кезикте јердиҥ ӱстинде кӧрӱнбей де турат. Сӧӧк кӧмӧр оролор јымыртка ошкош чӧйбӧк, тӧрт толыкка јуук эмезе тӧс тӧрт толукту, ӱстинеҥ агаш тӧжӧлгӧн эмезе таш ӱймектерле бӱркелген. Кӧмӱлген улустыҥ бажы кӧбизинде тӱштӱк-кӱнбадыш јаар ууланган јадат, кезикте ӧскӧ дӧ јанына баштанат. Кожо салган немелердиҥ ортозында той балкаш айактар, сӧӧктӧҥ лӧ темирдеҥ эткен јазалгалар (јестеҥ, мӧҥӱннеҥ ле алтыннаҥ эткен сыргалар), сӧӧктӧҥ, таштаҥ ла темирдеҥ эткен јепселдер бар[4]

Евразия чӧлдӧриниҥ (Уралдаҥ Алтайга јетире) јаан кӧчкӱн калыктардыҥ, ол тоодо Афанасьев культуразыныҥ улузыныҥ, ADMIXTURE шиҥжӱзиниҥ једимдериниҥ јеҥилтилген схемазы. Кӧк ӧҥлӧ нганасан компоненти (самодий) темдектелген, чаҥкыр ӧҥлӧ — европей аҥчылар-јуучылдар, сары ӧҥлӧ — кӱнчыгыш-азия компоненти, јажыл ӧҥлӧ — кавказ аҥчылар-јуучылдар (једимдердиҥ толо кебин кӧр)[5]); К озочыл калыктардыҥ тоозы 2-деҥ 15-ке јетире кубулат)

Кӱнчыгыш Европей мигранттар бу культураны баштаган, ямный культураны, тургун улусла ассимиляция ӧткӧн, генетикалык шиҥжӱлер база онойдо кӧргӱзет[6]. Окуневский культурала Енисейде, Каракольский культурала Алтайда солынган. Афанасий культураны оноҥ ары Тагар культура уулалткан III чак. б. э. озо [7], ӧскӧ кӧрӱмле, тагарлар скифтер болгон, афанасьевтердиҥ калганчылары — тохарлар, олорды скиф-тагарлар Синьцзянга чыгара сӱрген [8],[6] антропологияныҥ ла генетиканыҥ[6] калганчы једимдери керелейт: Тарим мумиялары афанасьевтердиҥ эмес, байла, андронов калыктыҥ калганчыларынаҥ арткан.

Этно-тилдер аайынча

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Шиҥжӱчилердиҥ кӧп сабазы афанасьев культураныҥ улузы (прото-) тохар тилдӱ улус болгон деп бодойт[9][10].

Глоттохронологияныҥ једимдериле, тохар тилдер праиндоевропей тилдеҥ б.э. озо 4-3 муҥ јылдардыҥ кезигинде бӧлинип баштаган деп бодолот, бу ӧй афанасьев культураныҥ эҥ озогы радиоуглерод тооломјыларыла келижет [11].

Антропологиялык бӱдӱм

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Афанасьевтер протоевропеоид антропологиялык типтӱ улус болгон. Хакасияныҥ јеринеҥ табылган афанасьевтердиҥ сӧӧктӧри сӱреен узун, эмеш јалбак, орто бийик долихокран баш сӧӧктӱ, коо маҥдайлу, тыҥ ӧскӧн кабак ӱстиндеги сӧӧктӱ, јабыс ла јалбак, тӧрт толукка јуук кӧс оймогы, кӧстӧрдиҥ ортозы ыраак, бийик тумчукту... Анайып, бу јерде европеоидтер ле монголоидтер ортодо колбулар эҥ озогы ӧйлӧрдӧ ок болгон болор.

В. П. Алексеев, «Сибирь јаҥы расалар чыккан очок», 1968[12].

Баштыҥ сӧӧктӧриниҥ эҥ тӱҥейи Эдил-Уралдыҥ ямный культура (јама культураныҥ) улузыла болгон. Олордыҥ Алтайга кӧчкӧниле афанасьев культураныҥ табылганы колбулу [13].

Је бир јанынаҥ, афанасьевтердиҥ бастыра бӧлӱктери јама культураныҥ улузыла тӱҥей эмес. Кӧп учуралдарда баштапкы јерде катакомб культураныҥ улузыла тӱҥейи турат. Алтайдыҥ бастыра бӧлӱктериниҥ јама культураныҥ улузыла колбузы јок деп темдектелет, је эҥ јарт баш сӧӧктӧриниҥ тӱҥейи Дон јанындагы катакомб культураныҥ улузыла болгон. Афанасьев Кырдыҥ бӧлӱги ле Минусинсктиҥ бастыра бӧлӱктери Тӧмӧн Днепрдиҥ калганчы катакомб культураныҥ улузына эҥ јуук, Куроты II-деҥ алтай бӧлӱги полтавкин улузына эҥ јуук. Бу једимдер С. В. Цыбтыҥ археологиялык једимдериле келижет — полтавкин ле катакомб сӧӧктӧрдиҥ афанасьевтердиҥ тӧзӧлгӧнинде јаан учуры болгон. Минусинск ойдыктыҥ бастыра бӧлӱктериниҥ сруб культураныҥ улузыла тӱҥейи катакомб ло јама культураларынаҥ јарт [8].

Палеогенетика

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Афанасьев культураныҥ ӱй улузында Гаплогруппа J (мтДНК) ла Гаплогруппа U (мтДНК) митохондриялык гаплогруппалар болгон [14]. Батенинеҥ (Bateni) табылган афанасьевтерде T1a1 митохондриялык гаплогруппа ла R1b1a1a2a2 Y-хромосомалык гаплогруппа аайлалган [15], хакас афанасьевтерде Y-хромосомалык R1b гаплогруппа, монгол афанасьевтерде — Y-хромосомалык Q гаплогруппа аайлалган [16]. Шиҥделген тӧрт эр кижиниҥ сӧӧктӧринеҥ кӧп сабазы R1b1a1a субгаплогруппага кирген [17]. Афанасьевтерде A, N1a1a1a1, U5a1 митохондриялык гаплогруппалар ла Haplogroup R-M269}}>R1b1a1a2a1a-P311/L52, R1b1a2a2-CTS1078/Z2103, J1a-CTS5368 Y-хромосомалык гаплогруппалар аайлалган[18].

Јама культураныҥ улузы чылап, афанасьевтердиҥ геномында ак чырай ла кӧк кӧстӧрлӧ колбулу аллельдер кӧп[19]. AncIBD программаны тузаланып, геномдордо тӧс блокторды (identical by descent, IBD) табар арга болуп јат. Палеогенетиктер афанасьев культураныҥ улузыныҥ ДНК ӱлгӱлерин шиҥдеп, беш муҥ јыл кайра 1410 км ыраакта — Алтай кырайда ла Тӧс Монголияда — јаткан бешинчи јуук тӧрӧӧн улусты тапкан. Олордо тӧрт Identity by descent сегменти табылган, олордыҥ узуны 20-40 Сантиморган, бу јуук тӧрӧӧндиктиҥ темдеги болуп јат. Јама ла афанасьев культуралардыҥ улузыныҥ геномдорында тӧс IBD фрагменттери 20 сМ-наҥ ӧрӧ болгон учурайт. Бу IBD темдек керелейт: афанасьевтер јама культураныҥ улузынаҥ чыккан, олор бир канча јӱс јыл озо Евразия чӧлдӧриниҥ јаан јерлерин ӧткӧн[20].

Онойдо ок кӧр

[тӱзедер | кодты тӱзедер]
  1. Теплоухов С. А. Древние погребения в Минусинском крае. Материалы по этнографии, т. III, в. 2, Л., изд. Русского Музея. Л., 1927.
  2. Баженов А. И., Бородаев В. Б., Малолетко А. М. Владимировка на Алтае - древнейший медный рудник Сибири. — Томск: Изд-во Том. ун-та, 2002. — 108 с.
  3. Бронзовый век Архивировано 28 куран ай 2006 года.
  4. Свод памятников афанасьевской культуры
  5. Martina Unterländer, Friso Palstra, Iosif Lazaridis, Aleksandr Pilipenko, Zuzana Hofmanová, Melanie Groß, Christian Sell, Jens Blöcher, Karola Kirsanow, Nadin Rohland, Benjamin Rieger, Elke Kaiser, Wolfram Schier, Dimitri Pozdniakov, Aleksandr Khokhlov, Myriam Georges, Sandra Wilde, Adam Powell, Evelyne Heyer, Mathias Currat, David Reich, Zainolla Samashev, Hermann Parzinger, Vyacheslav I. Molodin, Joachim Burger. Ancestry and demography and descendants of Iron Age nomads of the Eurasian Steppe
  6. 1 2 3 Hollard C, Zvénigorosky V, Kovalev A, et al. New genetic evidence of affinities and discontinuities between bronze age Siberian populations Архивная копия от 8 куран ай 2021 на Wayback Machine // Am J Phys Anthropol. 2018:1-11.
  7. История Народа Хунну Архивировано 20 тулаан ай 2007 года.
  8. 1 2 Козинцев А. Г. О ранних миграциях европеоидов в Сибирь и Центральную Азию (в связи с индоевропейской проблемой) (орус.) // Археология, этнография и антропология Евразии. — 2009. — № 4 (40). — С. 125—136. Архивировано 31 чаган ай 2022 года.
  9. J. Mallory, V. H. Mair. The Tarim Mummies: Ancient China and the Mystery of the Earliest Peoples from the West. London.
  10. Клейн Л. С. Миграция тохаров в свете археологии // Stratum plus. Т. 2. С. 178—187.
  11. Kassian A., Zhivlov M., Starostin G., Trofimov A., Kocharov P., Kuritsyna A. & Saenko M. (2021). Rapid radiation of the inner Indo-European languages: an advanced approach to Indo-European lexicostatistics // Linguistics, 59(4), 949-979.
  12. Алексеев В. П. Сибирь как очаг расообразования // Проблемы исторической этнографии и антропологии Азии. — М.: Наука, 1968. С. 133.
  13. Хохлов А. А., Солодовников К. Н., Рыкун М. П., Кравченко Г. Г., Китов Е. П. Краниологические данные к проблеме связи популяций ямной и афанасьевской культур Евразии начального этапа бронзового века Архивная копия от 15 куран ай 2019 на Wayback Machine // Вестник археологии, антропологии и этнографии. 2016. № 3 (34). С. 86—106.
  14. Morten E. Allentoft et al. «Population genomics of Bronze Age Eurasia», 2015. Дата обращения: кичӱ изӱ айдыҥ 12 кӱни, 2015. Архивировано кандык айдыҥ 30 кӱни, 2016 јыл.
  15. Vagheesh M Narasimhan et al. The Genomic Formation of South and Central Asia Архивная копия от 1 кандык ай 2018 на Wayback Machine, March 31, 2018
  16. Hollard C. Peuplement du sud de la Siberie et de l'Altai a l'age du Bronze: apport de la pfleogenetique Архивная копия от 25 јаҥар ай 2019 на Wayback Machine, 2014
  17. Clémence Hollard et al. New genetic evidence of affinities and discontinuities between bronze age Siberian populations, 2018
  18. Choongwon Jeong et al. A dynamic 6,000-year genetic history of Eurasia’s Eastern Steppe Архивная копия от 3 кӱчӱрген ай 2020 на Wayback Machine, 2020
  19. Афанасьевская и окуневская археологические культуры Южной Сибири генетически различны. Дата обращения: кичӱ изӱ айдыҥ 4 кӱни, 2022. Архивировано кочкор айдыҥ 26 кӱни, 2021 јыл.
  20. Harald Ringbauer et al. ancIBD — Screening for identity by descent segments in human ancient DNA, March 09, 2023