Wayback Machine (орус.Машина времени) — акча тӧлӧбӧс онлайн-архив коммерческий эмес библиотека «Интернеттиҥ архиви». Бедиреер роботтор "Wayback Machine" иштедер ле «ачык» интернет текши јайылар болор [1].
Сервис 1996 јылда иштеп баштаган, је јӱк ле 2001 јылда эл-јонго керектӱ болуп иштей берген.
Баштапкы 20 јылдыҥ туркунына Wayback Machine каталогтор тургузып, 286 млрд артык веб-бӱктерди чеберлеп, коллекцияны јууган. Архивтиҥ јуруктары HTML, JavaScript CSS[2] форматта кӧрӱнет. Wayback Machine ичинде чеберлелген документтер шылтузында тузаланаачылар могут отслеживать происходящие на сайттарда кубулталарды кӧрӱп ле башка версия кубулталарды тӱҥдештирер аргалу[3]. По состоянию на январь 2023 года Wayback Machine предоставляет доступ к более чем 767 миллиардам сохранённых веб-страниц[4].
1989 јылда англий билимчи Тим Бернерс-Ли телекейлик јӧргӧмӧшуйа (всемирная паутина) тӧзӧгӧн — система, керектӱ јетирӱлерди интернетке колболгон компьютерлер ажыра аткарар арга тапкан. Је, телекейлик јӧргӧмӧшуйаны таркадарга мындый курч сурактар тура берген. Баштапкызы, бастыра јетирӱлерди чогып, чеберлеп артырар јуур јер јок болгоны, оныҥ учун кӧп документтер ле веб-бӱктерди јоголтып турган болгон. Ӧскӧ проблема мындый болгон, веб-бӱкти редактировать эткен кийнинеҥ (темдектезе, юридический шылтакла) тузаланаачылар оныҥ бажындагы версиязын таап болбойтон.
Брюстер Кейл 2009 јылда
Бу једикпестердеҥ айрылар ишти американ цифровой библиотека «Архив Интернета» бӱдӱрген — коммерческий эмес организация, программисттер Брюстер Кейл ле Брюс Галлиат 1996 јылда тӧзӧгӧн. Alexa Internet (бала компания Amazon, веб-индексирование эдип турган) ле «Архив» кожо бар сайттардыҥ копияларын архивке јуур «универсальный доступ к знанию» деп ишти јаанадар. Организация акча тӧлӧбӧй текши тузаланар оцифрованный материал, веб-страницалар ошкош, бичиктер, аудиозаписьтер, тирӱ концерттер, видеолор, јуруктар ла программный обеспечение јеткилдейт. 2021 јылда «Интернет архив» штаб-квартиразы Сан-Францискодо, алдында јаан христиан серикпе болгон турада, Ричмондто (район Сан-Франциско). Јербойында Kawl радиостанцияныҥ журналисти 2019 јылда «Архивтиҥ» офизин римский храмга тӱҥейлеген[5][6][7]. Организацияныҥ амадузы интернетти чек јоголорынаҥ аргадаары[8].
"Wayback Machine" «Архивтиҥ» эҥ ле јарлу проекти боло берген. Онлайн-сервис 1960-чы јылдардыҥ «Шоу Рокки и Буллвинкля» мультсериалдаҥ алынган машины времениге учурлай адалган. Ол 550 млрд веб-бӱктердиҥ цифровой коллекцияларына ачык јол берет[3][9][10]. Проект Wayback Machine проблема ошибки 404 јайладар амадулу тӧзӧлгӧн, сураган адресте јетирӱлерди таап болбой турза. Бу вымирание ссылокло тудуш — качан да чыккан јетирӱлер дам ла табылбаганы кӧптӧп баратса. Онойдо, 1997 јылда веб-бӱктиҥ јӱрӱми орто тооло 44 кӱн. 2003 јылда бу кӧргӱзӱ 100 кӱн.
2008 јылда 2700 цифровой ресурска ӧткӱрилген ссылкалардыҥ анализы аайынча, олордыҥ кӧп сабазыныҥ печатта аналогы јок, кӧргӱзӱде, 8 процент кирези ссылкалар бир јылдаҥ ла иштебей барат. 2011 јылда, ӱч јыл ӧдӧ берерде, 30 процент ссылкалар коллекцияда иштебей турган[11]. Alexaнаҥ интеграцияныҥ болужыла, јастыра деп јетирӱни алган тузаланаачы бӱктиҥ заархивированный версиязын браузерге кийдирилген панель инструментов ажыра табар аргалу боло берген. Табылбай турган бӱктиҥ копиязы Wayback Machineниҥ базазында бар, бу тушта аҥылу кнопка кӱйе берер. Тузаланаачы браузерге кӧрӧтӧн лӧ активностьтыҥ регистрациязын јаратса — бу учуралда бастыра кирген сайттар порталда архивировке кирип калар [12].
Wayback Machine 1996 јылда кӱӱк айда иштеп баштаган, је эл-јонго тузаланарга јӱк ле 2001 јылда јеткен — ого јетире бичилген јетирӱлер јӱк ле ас тоолу билимчилер ле шиҥжӱчилер једер аргалу болгон[13]. Ачылар алдында архивте 10 млрд артык заархивированный бӱк болгон[3]. 2014 јылдыҥ јаҥар айына јетире Wayback Machineниҥ башкарузы јетирген, бастыра телекейдиҥ 435 млрд веб-бӱктерин кӧмзӧлӧгӧн деп[1]. Технический јанынаҥ кӧрзӧ, Wayback Machineниҥ программный обеспечениези архив эмес, текши киргедий интерфейс к ограниченному подмножеству всех хранилищ[14]. Онойдо, Wayback Machineни организацияныҥ коллекцииязыныҥ бедиреер системазы эмес, ол база данныхла бедирелте этпейт, ол база бир јаан виртуал библиотека — Open Libraryле база бедиребейт[15][16].
С запуском "Wayback Machine" «Архив Интернет» иштеп баштаарда ла јарлу ла танылу онлайн-портал ла веб-архивированиениҥ тӧс сервисы боло берген[3][8].
1999 јылда «Архив» коллекциязын јаанадып баштаган цифровой ресурстар, ол тоодо бичик, аудио, фильм, јурук, документ, программномый обеспечение ле видеоойындар[6].Кезик база данныхты тузаланаачылар тегинге ле акча берер аргалу[16]. Организацияныҥ тӧзӧӧчилери бойыныҥ коллекциязын Александрийский библиотекага тӱҥейлеген[6].
«Архив Интернетте» архив материалдарды сураганыла јоголтор аргалу[8][38]. 2022 јылда, сайтты јоголтор заявкаларды администрациялардаҥ алар эткен[39]. 2005 јылда Wayback Machine товарный знак учун былааш-тартышка кирип калган Healthcare Advocates ле Health Advocate[40].
2015 јылда Роскомнадзор "Wayback Machineни" токтодор деп јӧп чыгарган, «Одиночный джихад в России» деп тексттиҥ копиязы учун, «теории и практике партизанского сопротивления» деп информация болгон. Россияда јарадылбаган окылу реестрда веб-сайттардыҥ тоозына 2015 јылда кирген, оныҥ учун кезик россий интернет-провайдерлер оны чек јаап салган (сайт «Архива»)[45][46][47]. Доступ к "Wayback Machine" был заново открыт в 2016 году, после того как запрещённые ролики удалили с портала[48].
2019 јылда "Ассоциации по защите авторских прав в интернете" (АЗАПИ) чыгартылу улузы иск эткен сервис "Wayback Machine" бурулап, је сервис иштегенче ле[49][50][51][52].
2017 јылда портал Индия ла Киргизияда јабылган, «экстремист материалдар» учун[53][54][55]. По данным на 2021 год, сайт заблокирован в Китае[56].
2022 јылда Таганский районный суд (Россия) Москвада штраф салган "Internet Archive" 800 муҥ салкой, "WayBack Machineнеҥ" коктейль Молотованы кнайда эдери керегинде видеоны јоголтпогоны учун[57].
↑Adrienne LaFrance.Raiders of the Lost Web (англ.). The Atlantic (14 October 2015). Дата обращения: кичӱ изӱ айдыҥ 7 кӱни, 2021. Архивировано кӱӱк айдыҥ 7 кӱни, 2017 јыл.
Anat Ben-David, Adam Amram. The Internet Archive and the socio-technical construction of historical facts (англ.) // Internet Histories. — 2018. — doi:10.1080/24701475.2018.1455412.
Arora S., Li Y., Youtie J., Shapira P. Using the wayback machine to mine websites in the social sciences: A methodological resource (англ.). — 2015. — Vol. 67, iss. 8. — P. 1904—1915. — doi:10.1002/asi.23503.
Bowyer S. The Wayback Machine: notes on a re‑enchantment (англ.) // Archival Science. — 2021. — Vol. 21. — P. 43—57.
Hartelius J. The anxious flâneur: Digital archiving and the Wayback Machine (англ.) // Quarterly Journal of Speech. — 2020. — Vol. 106, iss. 4. — P. 377—398.
James L. Quarles III and Richard A. Crudo. [Way]Back to the Future: Using the Wayback Machine in Patent Litigation (англ.) // Landslide. — 2014. — Vol. 6, iss. 3.
Maemura E., Worby N., Milligan I., Becker C. If These Crawls Could Talk: Studying and Documenting Web Archives Provenance (англ.) // Journal of the association for information science and technology. — 2018. — Vol. 69, iss. 10. — P. 1223—1233.
Milligan I. Lost in the Infinite Archive: The Promise and Pitfalls of Web Archives (англ.) // International Journal of Humanities and Arts Computing. — 2016.
Murphy J., Hashim N., O’Connor P. Take Me Back: Validating the Wayback Machine (англ.) // Journal of Computer-Mediated Communication. — 2008. — Iss. 13. — P. 60—75.
Odgen J., Halford S., Carr L. Observing Web Archives (англ.) // WebSci. — 2017. — P. 299—308.
Pearce D., Charlton B. Plagiarism of online material may be proven using the Internet Archive Wayback Machine (archive.org) (англ.) // Medical Hypothesis. — 2009. — P. 875.
Phyllis Holman Weisbard. Oldies but Goodies: Archiving WebBased Information (англ.) // Feminist Collections. — 2011. — Vol. 32, iss. 2.
Rogers R. Doing Web history with the Internet Archive: screencast documentaries (англ.) // Internet Histories. — 2017. — Vol. 1, iss. 1—2. — P. 160—172. — doi:10.1080/24701475.2017.1307542.