Синан

Рувики сайттаҥ
Мима́р Синан
Mimar Sinan
Карандашный портрет Мимара Синана
Карандашный портрет Мимара Синана
Основные сведения
Ороон Осман империя
Чыккан öйи около 1490[1]
Чыккан jери
Божогон öйи јаан изӱ айдыҥ 17 кӱни 1588(0007-17-1588)[2]
Божогон jери Стамбул, Османская империя
Ижи ле jедимдери
Ӱредÿзи Имперский колледж, Стамбул
Работал в городах Стамбул, Эдирне, Каир, Алеппо, Вишеград
Учурлу тудумдары Шехзаде (мечет), Сулеймание (мечет), Селимие (мечеть), Вишеградский кÿр, Эски кÿр (Мостар) Мостарда.
Кол салганы Изображение автографа
Логотип РУВИКИ.Медиа Медиафайлы на РУВИКИ.Медиа
Сулейман I мавзолейиниҥ јанында, байла Синан, 1566

Сина́н (толо ады Абдульменна́н оглу́ Синанедди́н Юсу́ф (тур. Abdülmennan oğlu Sinaneddin Yusuf), онойдо ок кош аттары Ходжа́ Мима́р Сина́н Ага́ (тур. Hoca Mimar Sinan Ağa — господин архитектор ӱредӱчи Синан) эмезе тегин ле Мима́р Сина́н (тур. Mimar Sinan — архитектор Синан); Ӱлекер:Чыккан öйи, село Агырнас јурт (Кайсери јанында) — 17, Стамбул) — осман империяныҥ јарлу деген архитектор ло инженерлердиҥ бирӱзи. 1538 јылдаҥ ала баш осман архитектор ло инженер болгон.

Сулейман I ле оныҥ кийнинде Селим II ле Мурад III ӧйинде тудум иштер ӧткӱрген. Граждан тудумдар эдерин башкарган — мусульман мечеттер, баштамы школдор (мектеб), акведуктар, онойдо ок султандардыҥ јуучыл јорыктарында кӱрлер ле кечӱлерди јазаарын башкарган. Роксолана јарлу мылчаларыныҥ ӱлекерлерин тургускан, оныҥ мавзолейин јазаган. Синан ӱренчиги Седефкар Мехмед Ага Стамбулда Чаҥкыр мечет проектиниҥ авторы, ӧскӧ ӱренчиктери проекттеген «Озогы кӱрди» (Мостар) (Босния ла Герцеговина), база бир ӱренчиги, сирий архитектор Устада Иса Хан, Улу Моголдордыҥ империязында Тадж-Махалды ӱлекерлеген.

Биографиязы

Синан христиан биледе чыккан. Шиҥжӱчилер армян укту деп бодоштырат:

«Несмотря на то, что обычно Синана идентифицируют как „османского архитектора“ или как „христианина, вынужденного османами служить в янычарских подразделениях“, или иногда греком или „возможно греком“, он в документе имперского архива, как и в других свидетельствах, определяется армянином.»

Бу ла ӧйдӧ ӧскӧ авторлор оны грек дешкен[15][16][17][18][19]. Британ энциклопедия аайынча Синан ада энези эмезе армян, эмезе грек[20]. Оны албан[21][22] укту деп версия база бар. Кезик турецкий авторлор оны турк укту дежет[23][24]. Јаҥы чыгарда ого Иосиф (Юсуф) деп христиан ат адалган. Адазы ташла агашла узанар кижи болгон, оныҥ учун Синан јиит тужында бу иштерге јакшы таскаган, онызы јурӱминде једим берген.

Кереестер

Синанга учурлай Меркурийде (планета) кратер адалган. Эдирн ле Кайсериде Синанга кереестер тургузылган, Анкарада Синанныҥ скульптура бюсты бар. Кийнинде Селимие мечеттӱ Синан јуругы 1982—1995 јылдардыҥ банкнотазында јуралган (10000 турецкий лира). Стамбулда кӧп проспекттер, оромдор Мимар Синанныҥ адын алган.

Турецкий јасакберим акт аайынча (4.11.1981, 20.07.1982) Стамбулда Јураныш кеендиктиҥ Университедине Мимар Синанныҥ ады берилген.

Јуруктар кӧмзӧзи

Кинодо

Кайкал чак («Великолепный век») деп тӱрк телесериалда Мимар Синанныҥ ролин Гюркан Уйгун ойногон.

Ајарулар

  1. Bell A. Encyclopædia Britannica (брит. англ.)Encyclopædia Britannica, Inc., 1768.
  2. 2,0 2,1 Encyclopædia Britannica (англ.)
  3. Clark University (Worcester, Mass.) «The Journal of international relations» том 7 Издатель Clark University, 1917 г. p458 Armenian architect, Sinan, who designed and built the famous Mosque of Adrianople, and the Mosque of Suley- man in Constantinople.
  4. Herbert Joseph Muller. «The loom of history» — 495 p. — New American Library, 1961 — p.439: Sinan, the greatest of Ottoman architects, seems to have been an Armenian —though it is almost a criminal offense in Turkey today to mention this probability.
  5. John Gloag. «Architecture» — 197 p. — Cassell, 1963 — p.85: the great mosque of suleyman the Magnificent was designed by Sinan, an Armenian architect, and built from 1550 to 1555, with a central dome 86 feet in diameter and 156 feet high
  6. Cecil Stewar. «Serbian legacy» — 135 p. — G. Allen and Unwin, 1959 — p.98: But only one architect is remembered — Mirmar Sinan, the Armenian, who was a contemporary of Michelangelo and whose greatest work was the Suleiman Mosque at Constantinople. He was also the architect of the Begova Mosque at Sarajevo.
  7. Ӱлекер:Книга:Richard G. Hovannisian:The Armenian People from Ancient to Modern Times (1997, Vol. 2)
  8. Sir Thomas Graham Jackson «Byzantine and Romanesque architecture» (том 1) Издатель Cambridge University Press, 1913 p. 143

    They are many of them designed by Sinan, who is said to have been an Armenian

  9. Wayback Machine стр. 73 Издатель Routledge, 1981 г. ISBN 071000950X, ISBN 9780710009500:

    What was begun under Constantine and achieved under Justinian in Hagia Sophia reached its ultimate fulfilment in the work of the Armenian janissary(under the Turkish Sultanate) Sinan the Great (1489—1588)

  10. «Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland» Издатель Cambridge University Press for the Royal Asiatic Society, 1937 p. 112.

    Thus, Mi’mar Sinan being an Armenian, it follows that the architect of the temple of Selim in Constantinople and Selim’s mosque in Adrianople was an …

  11. Zaryan, A. «Սինան» (Sinan). Soviet Armenian Encyclopedia. vol. x. Yerevan, Armenian SSR: Armenian Academy of Sciences, 1984, pp. 385—386.
  12. ISSN 2292-8502 0008-4107, 2292-8502. — doi:10.3138/cjh.36.1.209.
  13. Alboyajian (1937), vol. 2, pp. 1533-34. .
  14. Armenian Constantinople; Architects, Craftsmen, Weavers: Armenians and Ottoman Art. UCLA — (University of California, Los Angeles): Армянский Константинополь; Aрхитекторы, ремесленники, ткачи: армяне и османское искусство. УКЛА — Калифорнийский университет в Лос-Анджелесе:

  15. Byzantium and the Magyars, Gyula Moravcsik, Samuel R. Rosenbaum p. 28
  16. Talbot Hamlin, Architecture Through the Ages, University of Michigan, p 208
  17. J. M. Rogers. Sinan: Makers of Islamic Civilization. — Oxford Centre for Islamic Studies, — I.B.Tauris, 2006 — Editor’s afterword, p. 138 — ISBN 9781845110963: «He was born in Cappadocia, probably into a Greek Christian family.»
  18. Kathleen Kuiper. Islamic Art, Literature, and Culture. — The Rosen Publishing Group, 2009 — p. 204 — ISBN 9781615300976: «The son of Greek Orthodox parents, Sinan entered his father’s trade as a stone mason and carpenter.»
  19. Walker, Benjamin and Peter Owen. Foundations of Islam: the making of a world faith. — 1998. — С. 275.
  20. Wayback Machine:

  21. Cragg, Kenneth. The Arab Christian: A History in the Middle East. — Westminster John Knox Press. — 1991. — С. 120. — ISBN ISBN 0-664-22182-3.
  22. Brown, Percy . Indian architecture: (The Islamic period).. — 1942. — С. 96.
  23. Akgündüz Ahmed & Öztürk Said. Ottoman History, Misperfections and Truths. — IUR Press (Islamitische Universiteit Rotterdam). — 2011. — С. 196. — ISBN Quoted from the book: "According to yet another view, Sinan came from a Christian Turkish family, whose father's name was Abdulmennan and his grandfather's Doğan Yusuf.".
  24. Gülru Necipoğlu ,. The Age of Sinan: Architectural Culture in the Ottoman Empire. — Princeton, 2005. — С. 129—131.


Литературазы

  • Веймарн Б. В. Искусство Турции // Всеобщая история искусств в шести томах. — М.: Государственное издательство "Искусство", 1961. — Vol. 2, книга 2.
  • Mülâyim, Selçuk. Sinan // Islam Ansiklopedisi. — İslâm Araştırmaları Merkezi, 2009. — Vol. 37. — P. 224—227.

Тайантылар

Ӱлекер:Commonscat-inline