Матисс, Анри

Рувики сайттаҥ
Анри Матисс
фр. Henri Matisse
К. ван Вехтен. Портрет Анри Матисса. 1933 Фотография (желатиносеребряный процесс) Библиотека Конгресса, Вашингтон
К. ван Вехтен. Портрет Анри Матисса. 1933
Фотография (желатиносеребряный процесс)
Библиотека Конгресса, Вашингтон
Энедеҥ чыгарда ады Анри Эмиль Бенуа Матисс
Чыккан ӧйи 31 декабря 1869(1869-12-31)
Чыккан јери Ле-Като-Камбрези, Франция
Божогон ӧйи 3 ноября 1954(1954-11-03) (84 года)
Божогон ӧйи Ницца, Франция
Страна  Франция
Супруга Amélie Parayre[d]
Жанр Декупаж[d], пейзаж[d][1][1], живопись фигуры человека[d][1], натюрморт[d][1] и портретная живопись[d][1][1]
Учёба
Стиль
Покровители
Кайралдары ла премиялары
кавалер ордена Почётного легиона
Кол салганы Изображение автографа
Логотип РУВИКИ.Медиа Медиафайлы на РУВИКИ.Медиа

Анри́ Эми́ль Бенуа́ Мати́сс (фр. Henri Émile Benoît Matisse; 1869 јылда јаҥар айдыҥ 31 кӱнинде, Ле-Като-Камбрези — 1954 јылда кӱчӱрген айдыҥ 3 кӱнинде, Ницца) — француз јурукчы, рисовальщик, гравёр ло скульптор. Модернизм ӧйиниҥ европей јарлу јурукчыларыныҥ бирӱзи. Кижиниҥ кӱӱнин кӱӱнзегенин ӧҥ лӧ бӱдӱм ажыра берери аайынча иштеп тӱӱкиге кирген[2]. Фовизмди тӧзӧгӧн (Андре Деренле кожо).

Биографиязы ла јайаандык ижи

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Анри Эмиль Бенуа Матисс (фр. Henri Émile Benoît Matisse) 1869 јылда јаҥар айдыҥ 31 кӱнинде Ле-Като-Камбрези деп јаан эмес калада, Францияныҥ тӱндӱк јанында Пикардияда чыккан. Эмиль Ипполит Матисс ле Элоиза Анна Жерардыҥ билезинде тун уулы болгон. Его детские годы прошли в соседнем городке Боэн-ан-Вермандуа деп коштой калада оныҥ бала тужы ӧткӧн, ондо адазы аш саткан, лапкалу болгон. Энези адазына лавкада болужып, керамика кееркедеринде иштенген[3][4].

1872 јылда оныҥ огош карындажы Эмиль Огюст чыккан. Адазыныҥ јакылтазыла јаан уулы оныҥ керегин улалтып апарар учурлу болгон, је Анри, 1882 јылдаҥ ала 1887 јылга јетире Сен-Кантен каланыҥ орто ӱредӱлӱ школында ла Анри Мартен лицейде ӱренип[5], Париж јаар юриспруденция ӱренерге сала берген.

1888 јылда куран айда, ӱредӱзи божой берерде, јиит Анри јанып, специальностиле иштеер аргалу боло берген. Ол Сен-Кантенге бурылып, присяжный поверенныйга клерк болуп ишке кирген[3][6].

Јайаандык ижине јайылганы[тӱзедер | кодты тӱзедер]

1889 јылда Анри аппендицидин кестирген. Ол јазылганча, энези ого јурангыштар садып берген. Анри јуранып баштаган, эки ай эмчиликте јадып, öҥдӱ открыткаларды кӧчӱрип јураган. Сӱрекей бого јилбиркеп, адазына удурлажып, јурукчы болорго амадап, Кантен де ля Тур деп школго бичидип алган (фр. École Quentin de la Tour), ондо текстиль промышленностьтыҥ чертёжниктери ӱренген болгон[7][8].

1891 јылда ол юридический ижин таштап, Парижтеги Жюлиан Академияга келген. Анри јарлу ус Виллиам Бугродо ӱренген, Парижский школа изящных искусствка белетенген, је ары кирип болбогон[3].

1893 јылда ол Парижте Школа декоративных искусствка кирген. (фр. École nationale supérieure des arts décoratifs de Paris), ондо ол Альбер Маркле танышкане. 1895 јылда экилези Гюстав Мороныҥ мастерскойына ӱренерге келген[6]. Мында Анри Жорж Руо, Шарль Камуэн, Анри-Шарль Манген ле Анри Эвенепулла танышкан.

Ӱренип тура ол Луврда озогы француз ла голланд устардыҥ иштерин ӧткӧнип јурайтан. Ӱредӱ ӧйинде Жан-Батист Симеонныҥ иштери ого јаан салтарын јетирген, ол оныҥ тӧрт јуругыныҥ копиязын эткен[9]. Бу ла ӧйдӧ Анри бого коштой јопон јаҥжыккан кеендикте јурукчылардыҥ илбизине алдырткан.

Орус коллекционерлер[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Матисстиҥ јайалтазын озо кӧргӧндӧрдиҥ, баалагандардыҥ бирӱзи орус аргачы ла коллекционер Сергей Иванович Щукин болгон[6]. Ол 1908 јылда јурукчыга бойыныҥ Москвда туразына ӱч декоративный панно јакыткан: Танец (1910), Музыка (1910) ле Купание, эмезе Медитация. Мында кӧп јаркынду будуктар, композицияларга бијелеген, кыймыкта улус, кӱӱлик ойноткыларлу, јылаҥаш, кейди, отты, јерди керелеп кӧргӱскен. Россден аткарылардаҥ озо панно Парижте кӧрӱде болгон[6].

Јуруктарды тургузарына шылтай Анри Матиссти Щукин 1911 јылда Санкт-Петербург ла Москвага кычырган, оны бийик кеминде уткыгандар[10]. Журналисттердиҥ сурактарына мындый кару берген:

«Я видел вчера коллекцию старых икон. Вот большое искусство. Я влюблен в их трогательную простоту, которая для меня ближе и дороже картин Фра Анджелико. Я счастлив, что наконец попал в Россию. Я жду многого от русского искусства, потому что чувствую: в душе русского народа хранятся несметные богатства; русский народ ещё молод. Он не успел ещё растратить жара своей души».[11]

Орус аргачылар ла коллекционер Сергей Иванович Щукин ле Иван Абрамович Морозовко јуруктарын саткан акчазыла ол једикпестердеҥ чыккан[12].

Јуруктардыҥ кӧмзӧзи

[тӱзедер | кодты тӱзедер]
  1. 1 2 3 4 5 6 RKDartists (нидерл.)
  2. Bois Y-A. Matisse in the Barnes Foundation, Philadelphia: The Barnes Foundation; New York and London: Thames & Hudson, 2016.
  3. 1 2 3 The Personal Life of Henri Matisse. (недоступная ссылка). Дата обращения: јаҥар айдыҥ 4 кӱни, 2012. Архивировано јаан изӱ айдыҥ 12 кӱни, 2016 јыл.
  4. Spurling, Hilary (2001). The Unknown Matisse: A Life of Henri Matisse: The Early Years, 1869—1908. University of California Press, 2001. ISBN 0-520-22203-2, с. 4—6.
  5. Henri Matisse. Life chronicle.. Дата обращения: кочкор айдыҥ 24 кӱни, 2010. Архивировано сыгын айдыҥ 5 кӱни, 2015 јыл.
  6. 1 2 3 4 Матисс Анри на сайте Tonnel.ru. Дата обращения: јаҥар айдыҥ 3 кӱни, 2012. Архивировано кӱӱк айдыҥ 26 кӱни, 2015 јыл.
  7. Leymarie, Jean; Read, Herbert; Lieberman, William S. (1966), Henri Matisse, UCLA Art Council, стp.9.
  8. Bärbel Küster. «Arbeiten und auf niemanden hören.» Süddeutsche Zeitung, 6 July 2007.
  9. Spurling, Hilary. The Unknown Matisse: A Life of Henri Matisse, the Early Years, 1869—1908, стp. 86.
  10. Н. Ю. Семёнова. Московские коллекционеры. Часть I. Загадка Щукина. Матисс в Москве.. Дата обращения: јаҥар айдыҥ 3 кӱни, 2012. Архивировано ӱлӱрген айдыҥ 1 кӱни, 2015 јыл.
  11. Русаков Ю. А. Матисс в России осенью 1911 года. — В кн.: Труды Государственного Эрмитажа, XIV. Л., 1973, с. 167—184.
  12. Иван Абрамович Морозов. Архивировано 29 чаган ай 2012 года.