Фри́да Ка́ло де Риве́ра (испандапFrida Kahlo de Rivera), или Магдале́на Ка́рмен Фри́да Ка́ло Кальдеро́н (испандапMagdalena Carmen Frieda Kahlo Calderón[4]; 6 июля 1907, Койоакан — 13 июля 1954, Мехико)[5][6], — XX чакта мексикан јурукчы, ол бойыныҥ автопортреттериле јарлу[7][8].
Америкада колумбтаҥ озо ӧйлордиҥ мексикан калыктарыныҥ культуразы ла кеендиги бу јурукчыныҥ јайаандык ижине јаан камаанын јетирген. Фрида Калоныҥ художественный стилин наивное искусство эмезе фолк-арт деп адайдылар. Сюрреализм тӧзӧӧчизи Андре Бретон оны сюрреалисттерге кожотон.
Кире сӧс
Бастыра јӱрӱмине су-кадыгы чала уйан кижи болгон — алты јаштуда в полиомиелит ооруга табарткан, он сегис јаштуда кӧӧликтӱ јеткерге кирип, кӧп тоолу хирургический операцияларды ӧдӱп чыккан. 1929 јылда ол јурукчы Диего Риверага качкан, иш аайынча јуук болгоны ӱстине экилези коммунистический партияны јӧмӧгӧндӧр[9].
Магдалена Кармен Фрида Кало-и-Кальдерон 1907 јылда јаан изӱ айдыҥ 6 кӱнинде Койоакан деп деремнеде Мехиконыҥ јаказында чыккан[10]. Ада-энези фотографтар болгон Гильермо Кало (1871—1941) ло Матильда Кальдерон-и-Гонсалес (1876—1932), кызы чыгар тушта олор 36 ла 30 јашту болгон[11]. Адазы Гильермо, Германияда чыккан кижи, Мексика јаар 1891 јылда кӧчкӧн, тыҥ оорыйла (эпилепсия), университетте ӱредӱзин чачкан. Калоныҥ адазы еврей деп айтканы јарталбаган[12][13][14]. Энези Матильда Оахакада индеецтиҥ билезинде чыккан, энези испан укту болгон. Фриданаҥ ӧскӧ олордо база ӱч кыс болгон Матильда (1898—1951), Адриана (1902—1968) ла Кристина (1908—1964).
Гильермо Кало фотограф болуп иштеген, Мексикан революция тушта биле тыҥ шыралаган.
Алты јаштуда Кало полиомиелитле оорып, бир будына аксак болгонӰлекер:Sfnm. Фрида адазы ижин сӱӱп, ого јозок болгон деп эске алган. Кызын литература, ар-бӱткен ле философия айлаар, спортло јилбиркеер эдип таскаткан. Онойдо ок фотојурук эдерине база ӱреткен.
Фрида оорузынаҥ улам шклго орой барган.
1922 јылда Кало элитный Государственный баштамы школго барган, врачка ӱренерге амадулу болгон. Школдо баштапкы сӱӱжи Алехандро Гомес Ариас болгон, эне-адазы олорды јаратпаган[15][16].
The diary of Frida Kahlo: an intimate self-portrait / H.N. Abrams. — N.Y., 1995.
Teresa del Conde. Vida de Frida Kahlo. — Mexico: Departamento Editorial, Secretaría de la Presidencia, 1976.
Teresa del Conde. Frida Kahlo: La Pintora y el Mito. — Barcelona, 2002.
Deffebach, Nancy. María Izquierdo and Frida Kahlo: Challenging Visions in Modern Mexican Art. — University of Texas Press, 2015. — ISBN 978-0-292-77242-7.
Drucker M. Frida Kahlo. — Albuquerque, 1995.
Frida Kahlo, Diego Rivera and Mexican Modernism. (Cat.). — S.F.: San Francisco Museum of Modern Art, 1996.