Кало, Фрида

Рувики сайттаҥ

Ӱлекер:Испанская фамилия

Фрида Кало
испандап Frida Kahlo
Frida Kahlo, by Guillermo Kahlo (cropped).jpg
Энедеҥ чыгарда ады Magdalena Carmen Frieda Kahlo Calderón
Чыккан ӧйи јаан изӱ айдыҥ 6 кӱни 1907(0007-06-1907)[1][2][…]
Чыккан јери Койоакан, Мексика
Божогон ӧйи јаан изӱ айдыҥ 13 кӱни 1954(0007-13-1954)[1][2][…] (47 јаш)
Божогон ӧйи Койоакан, Мексика
Страна
Супруг Диего Ривера[d] и Диего Ривера[d]
Жанр живопись, гравюра
Стиль реализм, сюрреализм, символизм
Кол салганы Изображение автографа
Логотип РУВИКИ.Медиа Медиафайлы на РУВИКИ.Медиа

Фри́да Ка́ло де Риве́ра (испандап Frida Kahlo de Rivera), или Магдале́на Ка́рмен Фри́да Ка́ло Кальдеро́н (испандап Magdalena Carmen Frieda Kahlo Calderón[4]; 6 июля 1907, Койоакан — 13 июля 1954, Мехико)[5][6], — XX чакта мексикан јурукчы, ол бойыныҥ автопортреттериле јарлу[7][8]. Америкада колумбтаҥ озо ӧйлордиҥ мексикан калыктарыныҥ культуразы ла кеендиги бу јурукчыныҥ јайаандык ижине јаан камаанын јетирген. Фрида Калоныҥ художественный стилин наивное искусство эмезе фолк-арт деп адайдылар. Сюрреализм тӧзӧӧчизи Андре Бретон оны сюрреалисттерге кожотон.

Кире сӧс

Бастыра јӱрӱмине су-кадыгы чала уйан кижи болгон — алты јаштуда в полиомиелит ооруга табарткан, он сегис јаштуда кӧӧликтӱ јеткерге кирип, кӧп тоолу хирургический операцияларды ӧдӱп чыккан. 1929 јылда ол јурукчы Диего Риверага качкан, иш аайынча јуук болгоны ӱстине экилези коммунистический партияны јӧмӧгӧндӧр[9].

Биографиязы

[тӱзедер | кодты тӱзедер]
Фрида Кало 12 јашту

Билези, јаш тужы (1907—1924)[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Кало ( оҥ) эјелериле: Кристина, Матильда ла Адрианала кожо, фотографияны адазы соктырган, 1916

Магдалена Кармен Фрида Кало-и-Кальдерон 1907 јылда јаан изӱ айдыҥ 6 кӱнинде Койоакан деп деремнеде Мехиконыҥ јаказында чыккан[10]. Ада-энези фотографтар болгон Гильермо Кало (1871—1941) ло Матильда Кальдерон-и-Гонсалес (1876—1932), кызы чыгар тушта олор 36 ла 30 јашту болгон[11]. Адазы Гильермо, Германияда чыккан кижи, Мексика јаар 1891 јылда кӧчкӧн, тыҥ оорыйла (эпилепсия), университетте ӱредӱзин чачкан. Калоныҥ адазы еврей деп айтканы јарталбаган[12][13][14]. Энези Матильда Оахакада индеецтиҥ билезинде чыккан, энези испан укту болгон. Фриданаҥ ӧскӧ олордо база ӱч кыс болгон Матильда (1898—1951), Адриана (1902—1968) ла Кристина (1908—1964). Гильермо Кало фотограф болуп иштеген, Мексикан революция тушта биле тыҥ шыралаган.

Алты јаштуда Кало полиомиелитле оорып, бир будына аксак болгонӰлекер:Sfnm. Фрида адазы ижин сӱӱп, ого јозок болгон деп эске алган. Кызын литература, ар-бӱткен ле философия айлаар, спортло јилбиркеер эдип таскаткан. Онойдо ок фотојурук эдерине база ӱреткен.

Фрида оорузынаҥ улам шклго орой барган. 1922 јылда Кало элитный Государственный баштамы школго барган, врачка ӱренерге амадулу болгон. Школдо баштапкы сӱӱжи Алехандро Гомес Ариас болгон, эне-адазы олорды јаратпаган[15][16].

Фрида бокс ло ӧскӧ дӧ спортло јилбиркейтен. 15 јаштуда ол «Препараторияга» (Национал подготовительный школго) ӱредӱге кирген, Мексикада эҥ артык школдордыҥ бирӱзи, медицинага ӱренерге[8]. Препараторияда баштапкы катап јарлу мексикан јурукчы Диего Риверала танышкан.

1925 јылда он тогус јашту Фрида аварияга кирген. Ондор тоолу операциялар ӧткӧн, бастыра сӧӧк-тайагы оодылып, шыралаган.

Оныҥ кийнинеҥ, 1926 јылда кӱчӱрген айда Фрида адазынаҥ јуранар будуктар сураган, јадала јуранарга эптӱ болзын деп подрамник јазагандар[17]. Баштапкы јуругы кӱскӱнеҥ кӧрӱнип јураган автопортрет болгон:

«Я пишу себя, потому что много времени провожу в одиночестве и потому что являюсь той темой, которую знаю лучше всего»

[18].


Фрида мексикан культураны сӱӱген[19], ол озогы прикладной искусствоныҥ эдимдерин коллекцияга јууган, тегин ле кӱндерде калыгыныҥ кийимдерин кийетен.

1937 јылда олордыҥ айлында совет революционер Лев Троцкий јажынган; Фрида ла экӱде сӱӱш башталган[20][21]. Ӧктӧм мексиканканаҥ качкан кептӱ, тӱрген ырбаган дежетен.

1939 јылда Фрида Парижке јӱрген. Мексикан искусствоныҥ сенсациялык тематический выставказын ачкан. Лувр оныҥ бир јуругын садып алган.

1940-чи јылдарда ол кӧп кӧрӱлерде турушкан. Бу ла ӧйдӧ су-кадыгы уйадаган. 1953 јылда баштапкы персонал кӧрӱзи (Мехикодо) тӧрӧл јеринде ачылган[22]. 1954 јылда Фрида Кало божогон. 1955 јылда Фрида Калоныҥ «Чаҥкыр туразы» музеей эдилген.

Јайаандык ижи

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Кӧрӱлери[тӱзедер | кодты тӱзедер]

2003 јылда Фрида Калоныҥ иштериниҥ ле фотојуруктарыныҥ кӧрӱзи Москвада (ГВЦ Манеж) ӧткӧн, 2019.

«Тазылдар» (Корни) деп јуругы 2005 јылда лондонский «Tate» галереяда, бу музейде Калоныҥ окылу таҥынаҥ кӧрӱзи тӱӱкиде арткан — галереяга 370 муҥга шыдар кижи келген.

Јуруктарыныҥ баазы[тӱзедер | кодты тӱзедер]

2006 јылда Фриданыҥ «Корни» («Raices») јуругын Sotheby’s эксперттери 7 миллион долларга баалаган. Латиноамерикан иштердиҥ ортодо рекорд болгон[23].

База бир рекорд болуп Калоныҥ 1929 јылда јуралган автопортреди 2000 јылда 4,9 млн долларга садылган.

Јуруктардыҥ кӧмзӧзи

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Литературазы

[тӱзедер | кодты тӱзедер]
  • Anderson, Corrine (2009). “Remembrance of an Open Wound: Frida Kahlo and Post-revolutionary Mexican Identity” (PDF). South Atlantic Review. 74 (4): 119—130. JSTOR 41337719. Архивировано из оригинала (PDF) 17 June 2019. Используется устаревший параметр |url-status= (справка)
  • Ankori, Gannit. Imaging Her Selves: Frida Kahlo's Poetics of Identity and Fragmentation. — Greenwood Press, 2002. — ISBN 978-0-313-31565-7.
  • Ankori, Gannit. Frida Kahlo: The Fabric of Her Art // Frida Kahlo. — Tate Modern, 2005. — ISBN 1-85437-586-5.
  • Ankori, Gannit. Frida Kahlo. — Reaktion Books, 2013. — ISBN 978-1-78023-198-3.
  • The diary of Frida Kahlo: an intimate self-portrait / H.N. Abrams. — N.Y., 1995.
  • Teresa del Conde. Vida de Frida Kahlo. — Mexico: Departamento Editorial, Secretaría de la Presidencia, 1976.
  • Teresa del Conde. Frida Kahlo: La Pintora y el Mito. — Barcelona, 2002.
  • Deffebach, Nancy. María Izquierdo and Frida Kahlo: Challenging Visions in Modern Mexican Art. — University of Texas Press, 2015. — ISBN 978-0-292-77242-7.
  • Drucker M. Frida Kahlo. — Albuquerque, 1995.
  • Frida Kahlo, Diego Rivera and Mexican Modernism. (Cat.). — S.F.: San Francisco Museum of Modern Art, 1996.
  • Frida Kahlo. (Cat.). — Ӱлекер:L., 2005.
  • Herrera, Hayden. Frida: A Biography of Frida Kahlo. — Harper Perennial, 2002. — ISBN 9780060085896.
  • Zamora, Martha. Frida Kahlo: The Brush of Anguish. — Chronicle Books, 1990. — ISBN 978-0-87701-746-2.
  • Леклезио Ж.-М. Диего и Фрида. — М.: КоЛибри, 2006. — ISBN 5-98720-015-6.
  • Кеттенманн А. Фрида Кало: Страсть и боль. — М., 2006. — 96 с. — ISBN 5-9561-0191-1.
  • Prignitz-Poda H. Frida Kahlo: Life and Work. — N.Y., 2007.
  • Эррера Х. Фрида Кало. Viva la vida!. — М., 2004. — ISBN 5-699-05484-7.
  1. 1,0 1,1 Frida Kahlo // CLARA (англ.) — 2008.
  2. 2,0 2,1 Frida Kahlo // RKDartists (нидерл.)
  3. Museum of Modern Art online collection (англ.)
  4. Frida Kahlo. Smithsonian.com. Дата обращения: кочкор айдыҥ 18 кӱни, 2008. Архивировано ӱлӱрген айдыҥ 17 кӱни, 2012 јыл. (англ.)
  5. Фрида — немецкое имя от слова «мир», (Friede/Frieden); «е» перестало упоминаться в имени примерно с 1935 года
  6. Herrera, Hayden. A Biography of Frida Kahlo (ја. эм.). — New York: HarperCollins, 1983. — ISBN 978-0-06-008589-6. (англ.)
  7. Frida Kahlo by Adam G. Klein (англ.)
  8. 8,0 8,1 Кало, Фрида // Большая российская энциклопедия. — 2008. — Т. 12. — С. 545. — ISBN 978-5-85270-343-9.
  9. Lozano, Luis-Martín (2007), стр. 236 (исп.)
  10. Kahlo (y Calderón), (Magdalena Carmen) Frida. Benezit Dictionary of Artists. Oxford University Press (11 ноября 2020). doi:10.1093/benz/9780199773787.article.B00096735. Дата обращения: кандык айдыҥ 15 кӱни, 2022.
  11. Tibol, Raquel. Frida Kahlo : an open life. — Albuquerque : University of New Mexico Press, 1993. — ISBN 0585211388.
  12. Making herself up: Was Frida Kahlo Jewish?. The Jewish Chronicle (7 июня 2018). Дата обращения: кандык айдыҥ 15 кӱни, 2022. Архивировано тулаан айдыҥ 19 кӱни, 2022 јыл.
  13. Deffebach, 2015, p. 52.
  14. Ronnen. Frida Kahlo's father wasn't Jewish after all. The Jerusalem Post (20 апреля 2006). Дата обращения: 15 апреля 2022. Архивировано кандык айдыҥ 15 кӱни, 2022 јыл.
  15. Frida Kahlo Biography | Life, Paintings, Influence on Art | frida-kahlo-foundation.org. www.frida-kahlo-foundation.org. Дата обращения: 15 апреля 2022. Архивировано кандык айдыҥ 7 кӱни, 2022 јыл.
  16. Maranzani. How a Horrific Bus Accident Changed Frida Kahlo's Life (ја. эм.). Biography. Дата обращения: 15 апреля 2022. Архивировано кандык айдыҥ 22 кӱни, 2022 јыл.
  17. Ӱлекер:Нп3. Frida Kahlo: Portrait of a Mexican Painter (англ.). — Berkeley Heights: Enslow, 1996. — P. 9. — ISBN 0-89490-765-4.
  18. Andrea Kettenmann, Frida Kahlo. Frida Kahlo, 1907—1954: pain and passion page 27
  19. Karl, Ruhrberg; Manfred Schneckenburger; Christiane Fricke; Klaus Honnef. Frida Kahlo: Art of the 20th Century: Painting, Sculpture, New Media, Photography (англ.). — Köln: Benedikt Taschen Verlag GmbH, 2000. — P. 745. — ISBN 3-8228-5907-9.
  20. Herrera, Hayden. A Biography of Frida Kahlo (ја. эм.). — New York: HarperCollins, 1983. — ISBN 978-0-06-008589-6.
  21. Мексика сохранила ценный ресурс для сериала о любви, обреченного на успех в России — ЭкоГрад, 02.12.2016. Дата обращения: јаҥар айдыҥ 4 кӱни, 2016. Архивировано јаҥар айдыҥ 20 кӱни, 2016 јыл.
  22. Hayden Herrera: Frida. Biographie de Frida Kahlo. Übersetzt aus dem Englischen von Philippe Beaudoin. Editions Anne Carrière, Paris 1996, S. 9.
  23. "Frida Kahlo " Roots « Sets $5.6 Million Record at Sotheby’s.» Архивная копия от 27 куран ай 2011 на Wayback Machine  (недоступная ссылка с 14-05-2013 [4307 дней] — история) Art Knowledge News. 2006 (retrieved 23 August 2011)