Шарпантье, Эмманюэль

Рувики сайттаҥ
Эмманюэль Шарпантье
фр. Emmanuelle Charpentier
Emmanuelle Charpentier.jpg
Чыккан ӧйи 1968 јыл, јаҥар айдыҥ 11 кӱни(0012-11-1968)[1] (57 јаш)
Чыккан јери
Ороон
Иш-тоштыҥ бӱдӱми микробиолог, биохимик, преподаватель университета, генетик, врач-иммунолог, учёный
Кайралдары ла премиялары
офицер ордена «За заслуги» (Франция) командор ордена Почётного легиона Большой офицерский крест ордена «За заслуги перед Федеративной Республикой Германия» Астурий принцессаныҥ билим ле техникада једимдер учун сыйы[d] (2015 јыл) Эмчиликте јаан ачылта учун сый[d] (2015 јыл) Л.Ореальдыҥ ЮНЕСКО-до Билимде ӱй улуска деп сыйы[d] (2016 јыл) Мэссриниҥ сыйы[d] (2015 јыл) Q58356454? (2011 јыл) Доктор Пол Янссенниҥ биоэмчиликте шиҥжӱлер учун сыйы[d] (2014 јыл) Премия Луи-Жанте в области медицины[d] (2015 јыл) Грубердиҥ генетикада билим иш учун сыйы[d] (2015 јыл) медаль Отто Варбурга[d] (2016 јыл) премия семьи Хансенов[d] (2015 јыл) премия имени Лейбница[d] (2016 јыл) Пауль Эрлих ле Людвиг Дармштедтердиҥ сыйы[d] (2016 јыл) Гайрднердиҥ фондыныҥ эл-јондык сыйы[d] (2016 јыл) Танныҥ сыйы[d] медаль Каруса[d] (2015 јыл) BBVA Foundation Frontiers of Knowledge Award[d] (2016 јыл) премия Эрнста Юнга в области медицины[d] (2015 јыл) премия Мейенбургов[d] (2016 јыл) научная премия Нижней Саксонии[d] (2015 јыл) Q2643422? (2014 јыл) Габаевтиҥ сыйы[d] (2014 јыл) Уоррен Альперттиҥ сыйы[d] (2016 јыл) Кавлиниҥ нанатехнологиялар аайынча сыйы[d] (2018 јыл) почётный доктор Лувенского католического университета[d] (2018 јыл) почётный доктор Лёвенского католического университета[d] (2016 јыл) почётный доктор Университета Умео[d] (2017 јыл) Јопонныҥ сыйы[d] (2017 јыл) Q19833995? (2018 јыл, сыгын айдыҥ 7 кӱни) орден Pour le Mérite в области искусств и науки Ракты шиҥдеер американ ассоциациязыныҥ сыйы[d] (2017 јыл) почётный доктор Федеральной политехнической школы Лозанны[d] (2016 јыл) медаль Вильгельма Экснера[d] член Европейской организации молекулярной биологии[d] Q56241840? (2014 јыл) Вольфтыҥ эмчиликте сыйы[d] (2020 јыл) Харвиниҥ сыйы[d] (2018 јыл) медаль Бейвута[d] (2018 јыл) Нобельдиҥ химияла сыйы[d] (2020 јыл) почётный доктор Кембриджского университета[d] (2018 јыл) почётный доктор Манчестерского университета[d] (2018 јыл) Макгилдиҥ университединиҥ кӱндӱлӱ докторы[d] (2019 јыл) Q102029408? (2014 јыл) Джон Скоттыҥ медали[d] (2016 јыл) премия Шееле[d] (2019 јыл) почётный доктор Льежского университета[d] (2023 јыл) Кеендиктиҥ ле билимниҥ американ академиязыныҥ турчызы[d] (2023 јыл)
Сайт emmanuelle-charpentier-pr.org (англ.)

Эмманюэ́ль Мари́ Шарпантье́ (фр. Emmanuelle Marie Charpentier; 1968 јылдыҥ јаҥар айыныҥ 11-чи кӱнинде чыккан, Франция) — француз билимчи-микробиолог. Бастыра иштери микробиология керегинде. Макс Планктыҥ биригӱзиниҥ инфекционный биологияла институдыныҥ профессоры ла башкараачызы, Француз АН-тыҥ турчызы, НАН США-ныҥ ӧскӧ ороонныҥ турчызы (экилезине 2017 јылда тудулган). Нобельдиҥ химиияла сыйыныҥ лауреады (2020), Дженнифер Дауднала кожо алган: геномды редактировать эдери деп шиҥжӱ иш учун.

Биографиязы

Эмманюэль Шарпантье 1968 јылда Жювизи-сюр-Орж, (Иль-де-Франс деп јерде чыккан). Пьер ле Марии Кюриниҥ университединде (эмди Сорбоннаныҥ университединиҥ билим факультеди), Париж. 1992—1995 јылдарда Пастердиҥ институдында аспирантурада ӱренген, оноҥ 1995 јылда Пьер ле Мария Кюриниҥ университединде микробиологияныҥ докторыныҥ степенин алган . Диссертацизы «устойчивости к антибиотикам» деп шиҥжӱлерле болгон.

1996 јылдаҥ ала постдокторантураны США-да Рокфеллеровском университетте (Нью-Йоркто ӧткӧн, Нью-Йоркто университеттиҥ тӧс эмчилик јеринде, Скерболлдыҥ институдында (Нью-Йорк), Сент-Джуд деп балдардыҥ шиҥжӱ госпиталинде Мемфис, Теннесси.

2002 јылда Шарпантье кычырган профессор болуп, оноҥ ассистент-профессор болуп, Венский университетте шиҥжӱ группаны башкарган (Австрия), 2009 јылга јетире ондо иштеген. 2009 јылда профессор боло берген, Университет Умео (Швеция).

2013 јылда эмчилик факультеттиҥ профессоры, Ганновер ле Брауншвейгте, Германияда, инфекционный оруларды шиҥдеер тӧс јерде.

2014 јылдаҥ ала «именной профессор» деп атту, Александра фон Гумбольдтыҥ фондында, Умео, Ганновер ле Брауншвейгтиҥ университеттеринде иштеген. 2015 јылдаҥ ала инфекционный биологияны шиҥдеери јанынаҥ департаменттиҥ башкараачызы. 2018 јылдаҥ ала — Макс Планктыҥ шиҥжӱ ӧткӱрер тӧс јериниҥ башкараачызы.

Билим ижи

2012 јылда ДНК ла бактериялардыҥ иммунитеди керегинде (алты кижи биригип бичиген) статьяда, Шарпантье ле Дженнифер Дауднала кожо генди тӱзедери аайынча иштеген, механизм CRISPR/Cas9 генди програмировать эдип тӱзедер аргалу[2], генный инженерияда сӱреен јаан ачылта деп чотолот[3][4].

Берлинско-Бранденбургский билим академияныҥ турчызы (2016), членкор Австрий билим академияныҥ турчызы (2016)[5], ӧскӧ ороонныҥ турчызы Шведский королевский билим академияныҥ турчызы, (2015)[6] и НАН США (2017)[7]. EMBO-ныҥ турчызы (2014)[8][9]. Гонконгто билим ле технологиялардыҥ университединиҥ кӱндӱлӱ докторы (2017).

Кайрадузы

  • 2015 — Эмчиликте јаан ачылта учун сый;
  • 2015 — Грубердиҥ сыйы;
  • 2015 — Астурийский принцессаныҥ сыйы;
  • 2015 — Thomson Reuters Citation Laureate, химияла;
  • 2015 — Мэссриниҥ сыйы;
  • 2016 — Гайрднердиҥ сыйы;
  • 2016 — Танныҥ сыйы;
  • 2016 — Вильгельм Экснердиҥ медали;
  • 2016 — Лейбництиҥ сыйы;
  • 2016 — BBVA Foundation Frontiers of Knowledge Award;
  • 2016 — Скотттыҥ медали, Филадельфия;
  • 2017 — Япониныҥ сыйы;
  • 2017 — Олбаниде эмчилик тӧс јериниҥ сыйы;
  • 2018 — Кавлиниҥ сыйы;
  • 2018 — Харвиниҥ сыйы;
  • 2019 — Шеелениҥ сыйы;
  • 2020 — Вольфтыҥ сыйы;
  • 2020 — Нобельдиҥ химияла сыйы.

Ајарулар

  1. de Pas L. v. Emmanuelle Charpentier // Genealogics (англ.) — 2003.
  2. Jinek, M.; Chilynksi, K.; Fonfara, I.,; Hauer, M.,; Doudna, J.,; Charpentier, E.,. A programmable dual-RNA-guided DNA endonuclease in adaptive bacterial immunity (англ.) // Science : journal. — 2012. — 17 August (vol. 337, no. 6069). — P. 816—821. — doi:10.1126/science.1225829. — Bibcode2012Sci...337..816J. — PMID 22745249.
  3. BBC, Фергюс Уолш, Как генная инженерия может изменить будущее. URL: http://www.bbc.com/russian/science/2016/06/160606_crispr_gene_editing
  4. Pollack, Andrew Jennifer Doudna, a Pioneer Who Helped Simplify Genome Editing. New York Times (11 кӱӱк ай 2015). Дата обращения: кӱӱк айдыҥ 12 кӱни, 2015.
  5. Oeaw Members Detail
  6. http://www.kva.se/en/News/2015/two-new-members-elected-to-the-academy-in-november/
  7. May 2, 2017: NAS Members and Foreign Associates Elected
  8. EMBO enlarges its membership for 50th anniversary
  9. MIMS - Curriculum Vitae Emmanuelle Charpentier (англ.) (недоступная ссылка). Дата обращения: сыгын айдыҥ 30 кӱни, 2015. Архивировано кочкор айдыҥ 19 кӱни, 2015 јыл.

Тайантылар