Дюрер, Альбрехт

Рувики сайттаҥ
Альбрехт Дюрер
немецтеп Albrecht Dürer
Автопортрет в одежде, отделанной мехом. 1500 Дерево (липа), масло. 67,1 × 48,9 см Старая пинакотека, Мюнхен
Автопортрет в одежде, отделанной мехом. 1500
Дерево (липа), масло. 67,1 × 48,9 см
Старая пинакотека, Мюнхен
Чыккан ӧйи 21 мая 1471(1471-05-21)
Чыккан јери Нюрнберг, Священная Римская империя
Божогон ӧйи 6 апреля 1528(1528-04-06) (56 лет)
Божогон ӧйи Нюрнберг, Священная Римская империя
Ороондо jадары  Священная Римская империя
Супруга Агнеса Дюрер[d]
Жанр живопись, портрет, гравировка, графика, ксилография
Стиль Высокое Возрождение
Кол салганы Изображение автографа
Логотип РУВИКИ.Медиа Медиафайлы на РУВИКИ.Медиа

А́льбрехт Дю́рер (немецтеп Albrecht Dürer, Ӱлекер:IPA-de[1][2][3]; 1471 јылда, кӱӱк айдыҥ 21 кӱнинде Нюрнбергте — 6 апреля 1528 јылда, кандык айдыҥ 6 кӱнинде, ондо ло) — немец јурукчы, ла Ӱлекер:Гравёр, Тӱндӱк Возрождениениҥ улу јурукчыларыныҥ бирӱзи[4]. Ксилографияла Европада элбеде јарлу ус[5], оны чын кеендик эдип кӧдӱрген[6]. Тӱндӱкевропей јурукчылар ортодо кеендиктиҥ баштапкы теоретиги[7][8], немец тилле бичилген изобразительный ла декоративно-прикладной кеендиктиҥ практический руководствозыныҥныҥ авторы, јурукчыларды бастыра јанынаҥ белетеери учун болгон. Тӱҥдештирер антропометрияны,пропорционированиени кеендик теорияныҥ бӧлӱги эткен. Ого коштой военно-инженерияда фортификация теорияны јазап, билдирлӱ кожулта артыргыскан[9]. Автобиографиязын бичип артыргыскан баштапкы европей јурукчы болгон. Альбрехт Дюрердиҥ гравюралары музейлерде ле таҥынаҥ јурукјуунтыларда элбеде кӧргӱзилген[10].

Биографиязы

Билези. Јаш тужы. Ӱредӱзи (1478—1490)

Дюрер 13 јаштуда. Автопортрет, 1484

Дюрер 1471 јылда кӱӱк айдыҥ 21 кӱнинде Нюрнбергте, ювелир јаан Альбрехт Дюрердиҥ билезинде чыккан. Адазы бу немец калага Венгриядаҥ XV чактыҥ ортозында келген. Энези — Дюрер Барбара, бойыныҥ ӧбӧкӧзи Хольпер. Дюрердиҥ билезинде он сегис бала чыккан. Кезик балдары јашта, кезиги јаанайла божогон. 1524 јылда балдардаҥ ӱчӱзи ле тирӱ арткан — Альбрехт, Ханс ла Эндрес[11].

Дюрер биледе ӱчинчи бала болгон, экинчи уулчак. Јаан Альбрехт Дюрер адазыныҥ венгр ӧбӧкӧзи Айтоши (венгерлап Ajtósi болгон, Айтош деп деремненеҥ улам, ajtó — «эжик»[12].) немец тилге Türer деп кӧчӱрилип, кийнинде Dürer деп бичилер болгон. Энези кудайзак, улам ла оорып јӱрер кижи болгон. Дюрердиҥ крёстный адазы јарлу немец издатель Антон Кобергер болгон[13].

Дюрер билези юрист ле дипломат Иоганн Пиркгеймердиҥ туразында тӧлӧп јаткан. Ол билениҥ уулыла бастыра јӱрӱмине најылашкан[14].

Баштапкы јорыкташ. Кижи алганы (1490—1494)

А. Дюрер. Агнеса Дюрер. Канатла јуралган. 1494

1490 јылда ӱредӱзи божоп, ол јорыктаган. Германияныҥ кезик калаларында, Швейцарияда, Нидерландыда, јолой ӱренип, јуранып барган.

Бир канча ӧйди ол Страсбургта болуп, «Автопортрет с чертополохом» (1493) јурайла, бойыныҥ јеринде сыргалјызына ийген.

1494 јылда Дюрер Нюрнбергке јанып келеле, Агнес Фрейди алган[13][15]. Бу биледе балдар јок богон, эки аказы база бала азырабаган.

Италияга јорыктаганы (1494—1495)

Альбрехт Дюрер. Инсбрукта замоктыҥ эжик алдында. Акварель. 1494. Вена, Альбертина

Италияда Дюрер Мантеньи, Полайоло, Лоренцо ди Креди, Беллини ле о.ӧ. устардыҥ јайаандык ижиле танышкан.

Алдынаҥ бойы иштеп баштаган (1495—1505)

Автопортрет. Альбрехт Дюрер, 1498 јыл

1495 јылда Дюрер Нюрнбергте бойыныҥ мастерскойын ачкан. Дюрер смог испробовать новые приёмы в технике гравюры, отступая от устоявшихся норм, а также открыть продажу первых оттисков[16]. В 1495—1496 годах Дюрер занялся и гравировкой на меди.

Јуруктардыҥ кӧмзӧзи

Ајарулар

  1. Albrecht - Deutsch-Übersetzung - Langenscheidt Französisch-Deutsch Wörterbuch (нем.). Langenscheidt. Архивировано ӱлӱрген айдыҥ 21 кӱни, 2018 јыл.
  2. Duden | Dürer | Rechtschreibung, Bedeutung, Definition (нем.). Duden. Архивировано кӱӱк айдыҥ 30 кӱни, 2011 јыл.
  3. Müller, Peter O. (1993) Substantiv-Derivation in Den Schriften Albrecht Dürers, Walter de Gruyter. ISBN 3-11-012815-2.
  4. Britannica Educational Publishing. Albrecht Dürer // One hundred most influential painters and sculptors of the Renaissance. — New York: Rosen Publishing Group, 2009. — С. 179. — 376 с. — ISBN 9781615300433.
  5. Ксилография // Российский гуманитарный энциклопедический словарь (орус.). Словарь Онлайн. Дата обращения: кӱӱк айдыҥ 17 кӱни, 2023.
  6. Немецкая гравюра на дереве эпохи Альбрехта Дюрера. — М.: Советский художник, 1988. — С. 7.
  7. Головин В. Дюрер и немецкое Возрождение // М. Брион. Дюрер. — М.: Молодая гвардия, 2006. — С. 9. — (Жизнь замечательных людей).
  8. Матвиевская, 1987, с. 9.
  9. Дюрер, Альбрехт // Военная энциклопедия : [в 18 т.] / под ред. В. Ф. Новицкого … [и др.]. — СПб. ; [М.] : Тип. т-ва И. Д. Сытина, 1911—1915.
  10. Затюпа С. Арт-рынок произведений Альбрехта Дюрера (орус.) // ARTInvestment.ru. — 2021. Архивировано 4 ӱлӱрген ай 2021 года.
  11. Albrecht Dürers Umwelt. Festschrift zum 500. Geburtstag Albrecht Dürers am 21. Mai 1971. — Nürnberg: M. Edelmann, 1971. — S. 54.
  12. Albrecht Dürers Umwelt. Festschrift zum 500. Geburtstag Albrecht Dürers am 21. Mai 1971. — Nürnberg: M. Edelmann, 1971. — S. 38.
  13. 1 2 Бартрум, 2010, с. 6.
  14. Матвиевская, 1987, с. 46, 54.
  15. Albrecht Dürer on NNDB (англ.). Архивировано кӱчӱрген айдыҥ 13 кӱни, 2004 јыл.
  16. Бартрум, 2010, с. 6—7.

Тайантылар